ŠOŠKIĆ OTKRIO ŠTA ĆE BITI SA PENZIJAMA I DINAROM Govorio o propustima NBS u Alta banci, Poštanskoj štedionici: 20% imovine u gotovini nije smelo da se ignoriše
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Dejan Šoškić tvrdi da su Alta banka i Poštanska štedionica neuporedive, a da je državna banka stabilna i likvidna.
- Kritikuje širenje panike i poručuje da nema osnova za priče o padu dinara, neisplaćenim penzijama ili propasti Poštanske štedionice.
- Navodi da je NBS u slučaju Alta banke propustila da reaguje na vreme, iako su postojali znaci rizika i velika količina gotovine u bilansima.
Dejan Šoškić, ekonomista, bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS) i kandidat za narodnog poslanika “Studentske liste” koja je odnela ubedljivu pobedu na nedavno održanim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji je gostovao večeras u emisiji “Oko” na “Radio-televiziji Srbije” (RTS) kada je prvo ukazao na sve propuste Narodne banke Srbije u slučaju Alta banke, a potom je govorio o Banci Poštanskoj štedionici. Prošle nedelje su se na društvenim mrežama pojavile dezinformacije da je poslovanje banke ugroženo zbog čega su filijalama produžena radna vremena radi smirivanja tenzija i panike među klijentima.
Šoškić je ocenio da Alta banka i Banka Poštanska štedionica ne mogu nikako da se porede. Objasnio je šta to znači.
"Alta banka i Poštanska štedionica su apsolutno različite. Jedno je jedna mala banka, privatnog vlasnika, koji ima puno osnova da mu se pripiše nedovoljan stepen kredibilnosti da uopšte bilo šta radi u finansijskom sektoru.
Ovde je u pitanju država koja je vlasnik, odnosno Pošta Srbije, Poštanska štedionica. To je stub finansijskog sistema u najvećem broju zemalja.
Dakle, tu gde je država vlasnik, država može da ubaci dodatni novac dokapitalizacijom, može da doda likvidnost ako je potrebno. Tu postoje instrumenti Narodne banke Srbije koji su već u dejstvu - popravlja se likvidnost.
Situacija je stabilna, nema potrebe da vlada interveniše, ali građanstvo treba da zna da i to može da se realizuje. Banka je likvidna, aktivirani su instrumenti podrške likvidnosti i nema razloga za bilo kakvom vrstom panike.
Država je vlasnik, pa samim tim i na neki način garant te institucije. Bilo bi sasvim normalno da smo očekivali i dobili barem jednu reč odgovornog predstavnika vlasti koju bi trebalo da da.
To je Vlada Republike Srbije, pre svega na predlog Ministarstva finansija. Dakle, normalno je bilo da u situaciji kada postoji neka uznemirenost, da izađu sa istinom pred javnost i kažu da smo mi vlasnici i da nema razloga da se širi panika i da se pričaju neistinite priče", započeo je Šoškić.
"Neistine su da će dinar izgubiti vrednost i da neće biti penzija"
Šoškić je potom govorio o reakciji vlade u tehničkom mandatu. Smatra da je trebalo da se apeluje na građane da nema mesta panici i kritikovao je njihovu reakciju na dramu koja je nastala.
"Mi imamo, nažalost, sasvim drugačije ponašanje. Postojeći ljudi koji su još uvek tu, kratko vreme, ispred prethodnog režima koriste te svoje pozicije, i vrlo verovatno preživele medije koji neće još dugo biti mediji, za širenje panike i destabilizaciju.
To je štetno za našu državu. Tu je očigledno reč o ponašanju koje ne vodi računa o tome šta je dobro za zemlju, oni se nadaju kratkoročnim političkim poenima.
Ne, time se de fakto, sasvim jasno brukaju da ne znaju šta je interes zemlje. Interes zemlje nije podgrevati bezrazložne panike.
Interes zemlje je da se kaže istina, a ne da se šire priče da će dinar da izgubi vrednost i da neće biti penzije, to su sve neistine, kao što je neistina da će Poštanska štedionica propasti. To je neistina.
Prosto, trebalo je Ministarstvo finansija da predloži Vladi Republike Srbije da se izađe sa jednom izjavom koja je bazirana na realnim činjenicama. To je da je država Srbija vlasnik Poštanske štedionice, da ima nesrazmerno velike kapacitete i instrumente da obezbedi stabilnost ako bi došlo do neke destabilizacije, a ne da ljudi imaju paniku i da čekaju u redovima, da razmišljaju da li da podižu ili ne podižu novac", dodao je Šoškić.
O Alta banci
"Svi mi smo ispali ovce. U toj Alta banci se dogodila zloupotreba javnih fondova, nije normalno da u bankarskom sistemu menjačnice kupuju banke, gde je ta banka prvo dobila dozvolu koju nije smela da dobije.
Nije normalno da finansijske institucije nižeg ranga kupuju finansijske institucije višeg ranga. Posebno je važno da se vodi računa o tome, što je u skladu sa zakonom o bankama, da u bankarski sektor mogu ući samo oni pojedinci i institucije koji mogu da dokažu i kredibilitet i znanje i sposobnost, u smislu kapitalne sposobnosti.
Zato se zakon o bankama u svakoj zemlji, pa i kod nas, zasniva na tim kriterijumima ulaska u posao bankarstva. Očigledno je bilo na samom početku da ta grupacija ne ispunjava kriterijume za ulazak u bankarski sistem.
Međutim, njima je izdata dozvola za kupovinu kontrolnog paketa. Oni su, praktično, nakon toga bili bez dovoljno kontrole, morali su biti barem pod pojačanim nadzorom i svakako da je ovo moglo da se spreči da je Narodna banka Srbije postupala na adekvatan način koji je predviđen zakonom", započeo je Šoškić.
Koji su propusti Narodne banke Srbije u slučaju Alta banke?
Šoškić je potom govorio o merama koje nisu izvrđene, a trebalo je da budu urađene. Ukazao je na alarmantne faktore koji su ukazivali da je situacija sa ovom bankom bila sumnjiva pre oduzimanja dozvole za rad 31. oktobra.
"Dakle, po zakonu, Narodna banka je mogla, da u svaku banku za koju postoji rizik da može kreirati gubitke i da izazove nekakvu nestabilnost, mogla je poslati permanentnu kontrolu i prisustvo i na upravnim odborima i na sednicama izvršnog odbora, mogla je da insistira da interna revizija i funkcija rizika kontrole, odnosno upravljanja rizicima, izmesti iz neposredne nadležnosti izvršnog odbora i da se postave ljudi koji neće zavisiti po pitanju plata, zapošljavanja i otpuštanja od direktora, već da se sa njima direktno komunicira, prisustvo ljudi iz Narodne banke u toj banci
Činjenica da je ta banka pokazala da u svojim poslovnim knjigama beleži prisustvo od preko 20 odsto imovine u gotovini, to je bila apsolutna nedopustiva informacija za ignorisanje. Moralo je momentalno da se reaguje.
Prvo, prekontrolisati da li je novac zaista tu. A onda, postaviti pitanje kompetentnosti upravljanja bankom jer banka, po pravilu, ni na koji način ne sme da drži toliku količinu gotovog novca jer to ukazuje na nekakvo abnormalno ponašanje.
Količina gotovine treba da bude dovoljna za normalno plaćanje. Novac ne bi trebalo da stoji u sefu, minimalno što je trebalo da se uradi jeste da se naloži da se taj novac uplati na račun, da on bude pri računu koji inače sve banke imaju pri Narodnoj banci Srbije i na taj način bi bilo moguće kontrolisati taj novac, da li ga ima i koliko ga ima.
To su sve vrlo ozbiljni propusti u funkcionisanju Narodne banke. Prvi koji bi trebalo da budu predmet istrage jesu direktore sektora kontrole banaka, a onda i najviše rukovodstvo Narodne banke od čijih odluka zavisi da li će se postupati u ovakvim slučajevima ili ne", pojasnio je Šoškić.
Kurir/Mondo